Suncica

Ja sam Sunčica Božić, ratnik svetlosti , rođena pod srećnom zvezdom. Pokazaću ovom svetu sve svoje potencije i inspirisaću mnoge da učine isto. Disaću punim plućima, upoznati različite kulture i nikada neću prestati da istražujem i volim život.

Baš dugo nisam pisala, više sam bila posvećena istraživanju. Šta sam istraživala, pa svašta: ljudski život, potencijale ljudskih bića, protoke i spoznaju energije, vibracije, jogu, rukomet, sport, fokus, poštovanje, zahvalnost, ljubav... i sve to zajedno u jednoj rečenici: upoznavala sam sebe i dolazila do novih saznanja u sferama svojih interesovanja, zaljubila se ponovo u sebe i počela da volim i sebe i svoj život još više...

Kako je lepo, kako je divno...

Imala sam i tu sreću da ovog leta obiđem Dansku, Nemačku, Češku, Grčku... istraživala sam i užvala...

Šta sam naučila?

Naučila sam da je najveći problem ovog čovečanstva granice i ograničenja koje mi sami sebi stvaramo i da prava borba dobra i zla zapravo ne postoji, osim u nama samima, a da dodatnim prihvatanjem granica i ograničenja sami sebi zagorčavamo život. I da, hrabrost, o da hrabrost, izaći i zone komfora i baciti se sa litice, kakvo oslobađanje...

Kako je lepo, kako je divno...

Da li je to teško? Hm... pa prvi korak je težak, ali to kratko traje, samo treba imati petlju i baciti se („samo“ J), a posle je sve lako i super... Međutim sa vremenskog aspekta, odlaganje činjenja ovog koraka pravi od života agoniju, čoveka punog besa, mržnje, sklonog da krivi društvo i okruženje za sve što mu se dešava u životu, roba predrasuda i kapitalističko-potrošačkog sistema sa primesama političkog manipulisanja masama, a to kod nekih traje do kraja života...

Pošto ja volim život i ljude, biću sklona da verujem da svi jednoga dana živeti pozitivnim životom punim ljubavi i razumevanja, a ako se opet to ne desi, ja ću verovati i u reinkarnaciju, da će to da ih čeka u narednom životu...

Vera = ljubav

Vera i ljubav, o da, dolazimo do zvezda vodilja na našem putu. Da, da, moraš da voliš i moraš da veruješ, i dok ne dođeš do tog stanja svog bića, odlagaćeš skakanje sa litice, nedostajaće i hrabrosti...

Sloboda = odgovornost

Da, ti imaš slobodu da činiš šta ti je volja, ali moraš uvek biti spreman da prihvatiš odgovornost za sebe i svoj život, i to je teško dok se jednom „samo“ ne baciš... J

Istina = borba

Istinu moraš da kažeš i za istinu moraš da se boriš, ponekad je nečinjenje veće zlo od bilo kakve akcije. Skoro sam gledala jedan film o Gandiju kada mi se upalila lampica o ovoj ideji. Kaže on, u jednom razgovoru sa prijateljem koji je hrišćanin kako hrišćanstvo ima utemeljenu jednu priču o tome kako kada ti neko lupi šamar, ti mu okreneš drugi da te i tamo udari, ali nikada i nigde nije rečeno niti napisano da ćutiš ili da ne reaguješ! U kakvu zabludu upadamo kada ne činimo ništa i nemo posmatramo zlo i mržnju koje nas okružuje... postajemo saučesnici, jasno. O tome ne govori ni jedna religija, niko nikada i nigde nije rekao da prećutkujemo istinu... to je ljudska vrsta upakovala i prekomponovala kao siguran beg od sebe. I tako živi vekovima...

E sada, malo o mom eksperimentu...

Trenutno istražujem na temu fokusa ili stanja koje se zove „nula“, ništa, prazna glava i apsolutna ljubav i sjedinjenje sa univerzumom. Znam, zvuči komplikovano, ali jednostavnom primenom u sportu može da dođe do vrhunskih rezultata. Moj eksperiment, nakon jednogodišnjeg istraživanja, počinje da funkcioniše, videla sam rezultate sama na sebi i sada ću to da počnem i da primenjujem u rukometu. Ne očekujem odmah rezltate, ali verujem da će biti fantastični. Zamislite, alati koji se koriste u ovom eksperimentu su ljubav, poštovanje, zahvalnost, vera, energija i rukomet i joga J

I da, uhvatila sam malo u svom procesu istraživanja i segmente vibracije, koja pored energije  ispunjava naše biće u stanje „nula“, ali tom temom moram još da se bavim da bih mogla više da vam pričam o tome.

I eto, u narednim blogovima, više o mom „eksperiment“ i ljubavi i životu.

Ja sam Sunčica Božić, ratnik svetlosti i nikada, kao devojčica, nisam maštala o venčanici, divila sam se herojima i ljudima koji su inspirisali čovečanstvo J

Kako je lepo, kako je divno...

Zlatni sunčev zrak dodiruje palac desne ruke...

Da li postoji neki pripadnik moje generacije, nešto mlađi od mene, pa i generacije mojih roditelja,  koga ova pesma ne asocira na uspehe sportista?  Čuveni doček ispred skupštine u Beogradu ne može da ne izazove suze,ali i snagu i ljubav prema svom narodu i prema svom nacionalnom identitetu. To je nešto što se pamti ceo život.  Hej, mi smo tada svi srećni i puni ljubavi i razumevanja jedni prema drugima i niko živ ne može da me ubedi da postoji nešto jače i lepše od takvog jedinstva i nacionalnog ponosa, jer u tom momentu mi smo svi šampioni. A ti sportisti su bili uzor i primer svim mladim generacijama i budućim šampionima. Svaki taj sportista je bio heroj i znalo se ime i prezime svakog našeg reprezentativca, postojao je takav pobednički mentalitet u našoj svesti da se sa isčekivanjem čekalo naredno svetsko ili evropsko takmičenje. Za to se pripremalo danima i nije postojala šansa da se desi nešto bitnije od gledanje utakmica reprezentacije...

 A onda je sve stalo...

Da li znate koja sada pesma asocira mlađe generacije na uspehe sportista?

Da li znate ko su naši reprezentativci?

Da li znate ko su sada idoli mlađih generacija?

E, pa ja sam malo istraživala na tu temu... Moja ciljna grupa su bila deca koja aktivno treniraju neki sport i reći ću vam, odgovor na sva tri pitanja je: Novak Đoković. I tačka. Pauza, razmišljanje... možda neko još mlado biće zna za uspehe Ivane Španović, a uspehe košarkaške reprezentacije nisu baš najbolje shvatili jer ne znaju ko je Saša Đorđević i šta je on to postigao, a za ostale reprezentacije i pojedinačne sportove ama baš nikoga ne mogu da se sete.  Doduše sportisti postaju heroji i idoli tek ako nakon nekog bljeska istraju i nastave sa uspesima, jer one koji se zadrže na jednom bljesku, ili jednoj medalji u pojedinačnim sportovima, brzo svi zaborave. I zato je odgovor na sva pitanja jednostavan: Novak Đoković, jer Ivana Španović mora da istraje, a pred košarkaškom reprezentacijom je sada veliki ispit istrajnosti, a ostali kolektivni i pojedinačni sportovi su, ipak, previše haotični za decu, i ne propagiraju se toliko na medijima pa im je tu još uvek mutna slika.

Pitate li se zašto je to tako?

Pitate li se ko je onda zauzeo mesto idola mladih ako to nisu sportisti?

Pitate li se ko su idoli mladih koji nisu aktivni u sportu?

Hoćemo da se pravimo da ne znamo odgovore na ova pitanja ili ćemo ipak, da počnemo da nazivamo stvari pravim imenom? Opet je prošla crna mačka i došlo do greške u sistemu...

Kao izuzetno aktivan sportski radnik čija su osnovna ubeđenja za rad i bavljenje sportom bila humana i zasnovana na dobrim namerama . Kada sam shvatila koliko je bavljenje sportom od neprocenjive važnosti za svako ljudsko biće od prvih koraka pa do poznih godina života rešila sam da uđem u suštinu ove problematike. Baviti se sportom znači biti zdrav i od izuzetne je važnosti za razvoj svake ličnosti. Sportski radnici treba da budu svesni  da svojim radom ostavljaju trag, kod svakog deteta od onog osnovnog da ga sklanjaju sa ulice, zatim doprinose pravilnom razvoju njihove ličnosti, zdravlju, socijalizaciji, jačanju samopouzdanja i samopoštovanja. Prave vrednosti koje se prenose kroz aktivno bavljenje sportom kao što su zdrave ishrana, disciplina i solidarnost, zatim podrška i jednakost ne postoje u tolikoj meri ni u jednom segmentu društva. A da ne pričam o nezdravim navikama kod mladih danas od preteranog gledanja televizije i sedenju za kompjuterom ili telefonom, pa brzom hranom i piću kod mladih danas... I kako da vam kažem, nije to ništa novo, to svi znaju, i o tome svi pričaju na taj način, ali, na žalost, nemaju svi iste motive...

Znate, raditi danas, na ovakav način u sportu je potpuna utopija i gotovo nemoguće i zahteva toliko borbe i odricanja da ponekad potpuno izgubi smisao i suštinu. To je zapravo teži put danas.

Postoji i lakši put, instant rešenje, koje se brzo i lako primenjuje....

Taj lakši put je, naravno, sakriven iza cele ove ideologije o sportu i humanosti, a najmanje se radi o sportu i još manje je humanosti i na kraju, najmanje o deci...

Za svojih 5 godina aktivnog rada u sportu videla sam razne devijantne i uvrnute ličnosti koji rade sa decom. Videla sam pedofile, lopove i prevarante... Videla sam kako uče decu lošim navikama, kako ih vaspitavaju da postanu loši ljudi, da odobravaju laž, prevaru, podmetanje i nemoral... I sve to pod izgovorom uspeha i rezultata i naravno lične materijalne koristi. To sve postoji, nemojmo se zavarvati, i sve je to u našem okruženju. Ne dešava se to samo u tamo nekoj Americi...

Nedavno sam sa svojim prijateljima otvorila jednu bitnu temu koja je užasno širi u današnjem društvu i spomenuću je baš u ovom blogu s obzirom da vodim ženski klub i da se ovde radi o ženskoj populaciji, a to je da se prostitucija danas javlja u drugačijem obliku i da se nalazi i jača u svim segmentima društva, pa i u sportu. Osvrnite se malo oko sebe i pogledajte... pogledajte sve te rijaiti programe na televiziji... Zar sve te devojke i devojčice ne srećemo na svakom koraku? Zar sve te bolesnike ne vidimo u samo jednoj šetnji ulicom? Nisu li tim devojčicama idoli upravo zvezde tih programa ili neke pevaljke ili starlete,a dečacima mangupi koji znaju da brzo dođu do love?

I dokle smo došli?

Došli smo do toga da ne želim mnogo da pričam o njima. Da nisu predmet mojih interesovanja jer je to problem ovog društva, a ne moj lični. Ono što ja mogu da učinim je da u svom okruženju i svom mikrosvetu ću učiniti sve da sprečim da se taj virus širi u mom klubu. Da nastavim da radim u sportu i da me vode isti motivi kao i prvog dana, a to je da iz našeg kluba izrastaju samostalne, samosvesne, hrabre, zdrave, lepe i pametne devojke. Da ćemo prema svakoj od njih da se odnosimo kao da je budući šampionkama i herojima nacije, a da ćemo svaku vrstu devijacije koja se pojavi i pokuša da nas ugrozi sprečavati da raste i da se širi. Kako stvari stoje, saveznika u ovoj misiji je malo. Uzora, idola i šampiona još manje. Ali ja ipak imam jednu dobru vest za vas: moguće je!

I zato, neka nam Novak Đoković traje što duže, jer on nam je jedina paradigma koju danas imamo, drugih idola koje bi mogli da navodimo kao primer deci nemamo, neka Ivana Španović istraje u svojim uspesima i neka Sale Đorđević napravi magiju sa košarkaškom reprezentacijom i navijajmo da se rukometne reprezentacije probude, jer to je, ipak, sport u kojem radimo... I neka nas obraduju neki novi mladi heroji i šampioni...

Najviše od svega želim da buduće generacije dobiju priliku da osete moć, energiju i entuzijazam pobednika uz neku svoju melodiju ispred skupštine u Beogradu, a do tada ćemo, bar nekako, pokušati da im objasnimo kako i zašto i koliko to zatreperi srce kada čujemo Igra rock and roll cela Jugoslavija...

Dragi prijatelju,

obraćam ti se u nameri da malo zajedno razmislimo i razmenimo razmišljanja o nekim temama koje se tiču ličnog razvoja. Ne pametujem i ne osuđujem, samo navodim na razmišljanje. Ako si bar malo uhvatio sebe da se zapitaš šta se dešava sa ovim svetom i pročitao neki zanimljiv tekst koji te je naveo da se zapitaš koja je tvoja svrha u životu, pa ti se nekako našla pod rukom  i neka od knjiga popularne psihologije kao npr. Buđenje Antoni de Mela i pročitao si je u jednom dahu, nešto te je izbacilo iz koloseka i navelo da razmišljaš o životu na drugačiji način...

Imam lepu vest za tebe: na dobrom si putu, život tek počinje, ali nije jednostavno i naravno, nema kraja.

U svetu konzumenata, odnosno potrošača, danas svako konzumira svoju robu, uslugu ili informaciju i potpuno je zbunjujuća situacija kako odabrati ono što je najbolje za tebe.

Mnogo je prepreka i zamki na tom putu, ali bitno je krenuti, jer svi mi to znamo, a skoro uvek zaboravljamo da je sreća put, a ne cilj.

Ti koji si počeo da se budiš i ti koji još uvek spavaš ukoliko budeš čitao ovo gotovo sam sigurna da ću još više da te zbunim, ili ćeš biti sklon da kažeš da sam prolupala, jer nama ljudima je najteže da menjamo svoja čvrsta uverenja i stavove, a promene doživljavamo  kao izuzetno bolno iskustvo, pa se čvrsto držimo svojih stavova i uverenje koje psiholozi zovu zona komfora i začaurimo se u njima i ne želimo na vetrometinu života. Mi smo ti koji svo svoje nezadovoljstvo usmeravamo na politiku, medje, televiziju, društvo, sistem... Hm... Da li je to zaista tako ili si ti postao potrošač takve vrste robe, usluga i informacija...  Koliko zapravo fokusirajući se na te teme bežiš od sebe? Hajde da se zapitamo i zamislimo tako što ćeš sam sebi odgovoriti na nekoliko pitanja?  

• 1.    Koliko često gledaš vest i čitaš dnevne novine? (da li ti se čini da se osećaš manje vrednim ako na dnevnom nivou ne ispratiš sva dešavanja?)
• 2.   Koliko često čitaš nove informacije u svom virtuelnom svetu koji si napravio uz pomoć socijalnih mreža fejsbuk, tviter, instagram, blogove...? (da li ti se čini da si pomalo zavistan od tih socijalnih mreža i da malo brkaš virtuelno i stvarnost?)
• 3.   Koliko često vidiš na televiziji reklamu za neki novi proizvod i prvom prilikom ga u marketu odmah kupiš?
• 4.   Imaš li omiljenu seriju, emisiju ili igricu koju ni slučajno ne smeš da propustiš?
• 5.    Postoji li neka namirnica ili proizvod bez kojeg ne možeš da živiš?
• 6.    Da li misliš da ti treba veza da bi našao posao i sediš zamrznut u trenutku čekajući da se nešto desi samo od sebe?
• 7.   .... (dopiši sam)  

Međutim, ti, koji si se usudio da zagrizeš u nepoznate sfere si sigurno čuo i za Zakon privlačenja, hrono ishranu, homeopatiju, jogu, hoponopono tehniku, lajf koučing i ostale tehnike buđenja, i za tebe ja imam jednu zbunjujuću vest: ništa od toga zapravo ne funkcioniše. Sve je to varka za potrošača takve vrste robe, usluge i informacija... Možeš li ti da mi odgovoriš na neka pitanja? 

• 1.   Da nisi možda upao u lavinu izgovora da se suprotstaviš nekim ljudima i događajima koji se tiču tebe samog tako što ćeš da veruješ u Zakon privlačenja ili pišeš afirmacije za privlačenje željenog u tvoj život?
• 2.   Da nisi možda smetnuo sa uma da, bez obzira, što ti je dete bolesno i rešio si da ga lečiš kod homeopate, da taj neki homeopata koji je navodno, najbolji, pa samim tim i najskuplji, ako shvata, a trebalo bi da drži u malom prstu smisao homeopatije, zapravo mora hitno na lečenje kod homeopate?
• 3.  Da li si možda primetio da svaki taj lajf kouč beži od života i zatvara se u krug istomišljenika i da je samo zamenio prethodnu sa novom zonom komfora, i kako to da baš svako ko se malo probudi i osvesti želi da postane lajf kouč i zašto su toliko skupi ti seminari?
• 4.  Da li jedeš samo hrono hleb i hvata te panika ako si za večeru napravio grešku pojevši crveno umesto zeleno povrće uz tunjevinu, a pica i belo brašno su postali tvoj naveći greh?
• 5.  Da li si probao hoponopono tehniku i rekao svima da ih voliš i bilo ti super nedelju dana, a onda si se vratio na staro i shvatio da ih baš i ne voliš sve?
• 6.  Da li te možda neki polaznici na časovima joge užasno nerviraju jer su previše bučni i na časove dolaze zapravo da smršaju ili da bi bili fensi?
• 7.   .... (dopiši sam) 

Čini mi se da sam ponovo videla crnu mačku – izgleda da je došlo do greške u sistemu...

E sada, pa šta je sve ovo? O čemu ja pričam, pa meni ništa i niko ne valja... hm... pa nije baš tako... suština ove priče je da treba da se okreneš sebi, tražiš odgovore u sebi, konzumiraš vesti i informacije koje ti prijaju, sve tehnike buđenja i homeoptaiju koristiš samo kao sredstvo da se pokreneš, ne oslanjaš se na njih, jer odgovor je u tebi... i samo u tebi...ne postoji čarobni štapić i da ponovimo: sreća je put, a ne cilj... A za tvoj život si odgovoran ti, i samo ti.

Onda ti se neće desiti da se žališ da cenzuru i medijski marak, jer ti biraš šta ćeš da gledaš i slušaš, neće ti smetati određeni političari jer od njih ne zavisi tvoj život, a oni su toliko narasli upravo zahvaljujući nama, njihovim konzumentima... Zamisli šta bi radili da ih ignorišemo?  Neće politička situacija u državi moći da te spreči da započneš svoj sopstveni biznis... Neće ti biti u dubuni duše krivo, a onda nećeš kriviti sebe što si to i pomislio: daZakon privlačenja i hoponopono tehnika zapravo ne funkcionišu. Prihvatićeš da si dobio određene zdravstvene probleme izbegavajući da se suočiš sa sobom i odgovore našao u homeopatiji koja ne mora toliko da košta, jer je efekat isti kada se obratiš skupljem ili jeftinijem homeopati, lek je u tebi, homeopatija je sredstvo. Imaš viška kilograma koje koristiš kao emotivnu zaštitu, jer ti je tako lepše, ali hrono ishrana je sredstvo, jer ako ne vidiš da je problem u glavi, kilogrami će se ipak vratiti koliko god da si smršao... Prihvati odgovornost za svoj život, a sva sredstva su ti dostupna, koristi ih u neograničenim količinama, ali se oslanjaj samo na sebe, razumeš?

Moram da vam ispričam jednu priču koja savršeno oslikava temu o koju smo upravo otvorili... Jedna moja sestra smatra sebe velikim vernikom i pridržava se svih pravila religije: ne radi na crveno slovo, ide redovno u crkvu, moli se, obilazi manastire, ide na hodočašća i sve kako pravila crkve i dobrog vernika nalažu... Jednom prilikom je pisala pismo svešteniku u Hilandaru... Napisala je sve o svojoj posvećenosti veri i religiji i kako ne krši pravila nadavši se da će dobiti pohvalu od sveštenika, zatim je zamolila za nekoliko posvećenih ikonica, suvenira i manastirske vode da joj pošalju... Ubrzo je i dobila odgovor: pismo sa jednom ikonicom i crtežom (žao mi je što ga sada nemam, ali pokušaću da ga opišem...): jedna visoka planina na kojoj je na vrhu označena vera, zatim u podnožju te planine koza koja pase travu i ispod crteža napisana sledeća rečenica: nemoj biti koza koja brsti sve pred sobom.

Zanimljivo, zar ne?

I za kraj, nije greh ako konzumiraš vesti, pratiš političku situaciju, čitaš, učiš i radiš na sebi koristeći razne tehnike i veštine, suština je da pronađeš odgovore za sve u sebi i da se potrudiš da sve to što manje upravlja tobom i tvojim životom... Tvoj život je tvoja odgovornost i niko drugi ne može da utiče na to ako to ti sam ne dozvoliš. Znam da je teško, i ja sam konzument i razumem sve te muke, ali šta te košta da ipak pokušaš da poletiš?

Nebo je granica...

Uživaj u putu, jer sreća je put...

Volela sam da radim. Volela sam da menjam svet da bi život činila boljim. Volela sam da služim ljudima i doprinosim svojoj zajednici. Smatrala sam sebe vrednom samo ako sam svakoga dana nešto menjala i doprinela da nekome olakšam život, pronađem rešenje, uradim vredan projekat, poboljšam uslove... bilo šta, ali svakoga dana je moralo tako da bude. Posao nije smeo da čeka, nije smelo ništa da se odlaže, nije smela čak ni bolest ili porodični problem da me spreči da završim posao... I tako su tekli dani, gurala sam punom parom, rušila sve zidove i predrasude o tome kako „nismo nadležni“ ili „nemamo dovoljno finansijskih sredstava“ ili „promašili ste temu“ ... A laž, „zamena teza“ i manipulacija nisu bili dozvoljeni... tražila sam vojničku disciplinu, snagu i hrabrost od svih svojih saradnika...  Nije postojao posao koji nismo uspeli da završimo, bili smo mnogo uspešni i srećni... 

O, kako sam uživala u svemu tome...