Suncica

Da li postoji neki pripadnik moje generacije, nešto mlađi od mene, pa i generacije mojih roditelja,  koga ova pesma ne asocira na uspehe sportista?  Čuveni doček ispred skupštine u Beogradu ne može da ne izazove suze,ali i snagu i ljubav prema svom narodu i prema svom nacionalnom identitetu. To je nešto što se pamti ceo život.  Hej, mi smo tada svi srećni i puni ljubavi i razumevanja jedni prema drugima i niko živ ne može da me ubedi da postoji nešto jače i lepše od takvog jedinstva i nacionalnog ponosa, jer u tom momentu mi smo svi šampioni. A ti sportisti su bili uzor i primer svim mladim generacijama i budućim šampionima. Svaki taj sportista je bio heroj i znalo se ime i prezime svakog našeg reprezentativca, postojao je takav pobednički mentalitet u našoj svesti da se sa isčekivanjem čekalo naredno svetsko ili evropsko takmičenje. Za to se pripremalo danima i nije postojala šansa da se desi nešto bitnije od gledanje utakmica reprezentacije...

 A onda je sve stalo...

Da li znate koja sada pesma asocira mlađe generacije na uspehe sportista?

Da li znate ko su naši reprezentativci?

Da li znate ko su sada idoli mlađih generacija?

E, pa ja sam malo istraživala na tu temu... Moja ciljna grupa su bila deca koja aktivno treniraju neki sport i reći ću vam, odgovor na sva tri pitanja je: Novak Đoković. I tačka. Pauza, razmišljanje... možda neko još mlado biće zna za uspehe Ivane Španović, a uspehe košarkaške reprezentacije nisu baš najbolje shvatili jer ne znaju ko je Saša Đorđević i šta je on to postigao, a za ostale reprezentacije i pojedinačne sportove ama baš nikoga ne mogu da se sete.  Doduše sportisti postaju heroji i idoli tek ako nakon nekog bljeska istraju i nastave sa uspesima, jer one koji se zadrže na jednom bljesku, ili jednoj medalji u pojedinačnim sportovima, brzo svi zaborave. I zato je odgovor na sva pitanja jednostavan: Novak Đoković, jer Ivana Španović mora da istraje, a pred košarkaškom reprezentacijom je sada veliki ispit istrajnosti, a ostali kolektivni i pojedinačni sportovi su, ipak, previše haotični za decu, i ne propagiraju se toliko na medijima pa im je tu još uvek mutna slika.

Pitate li se zašto je to tako?

Pitate li se ko je onda zauzeo mesto idola mladih ako to nisu sportisti?

Pitate li se ko su idoli mladih koji nisu aktivni u sportu?

Hoćemo da se pravimo da ne znamo odgovore na ova pitanja ili ćemo ipak, da počnemo da nazivamo stvari pravim imenom? Opet je prošla crna mačka i došlo do greške u sistemu...

Kao izuzetno aktivan sportski radnik čija su osnovna ubeđenja za rad i bavljenje sportom bila humana i zasnovana na dobrim namerama . Kada sam shvatila koliko je bavljenje sportom od neprocenjive važnosti za svako ljudsko biće od prvih koraka pa do poznih godina života rešila sam da uđem u suštinu ove problematike. Baviti se sportom znači biti zdrav i od izuzetne je važnosti za razvoj svake ličnosti. Sportski radnici treba da budu svesni  da svojim radom ostavljaju trag, kod svakog deteta od onog osnovnog da ga sklanjaju sa ulice, zatim doprinose pravilnom razvoju njihove ličnosti, zdravlju, socijalizaciji, jačanju samopouzdanja i samopoštovanja. Prave vrednosti koje se prenose kroz aktivno bavljenje sportom kao što su zdrave ishrana, disciplina i solidarnost, zatim podrška i jednakost ne postoje u tolikoj meri ni u jednom segmentu društva. A da ne pričam o nezdravim navikama kod mladih danas od preteranog gledanja televizije i sedenju za kompjuterom ili telefonom, pa brzom hranom i piću kod mladih danas... I kako da vam kažem, nije to ništa novo, to svi znaju, i o tome svi pričaju na taj način, ali, na žalost, nemaju svi iste motive...

Znate, raditi danas, na ovakav način u sportu je potpuna utopija i gotovo nemoguće i zahteva toliko borbe i odricanja da ponekad potpuno izgubi smisao i suštinu. To je zapravo teži put danas.

Postoji i lakši put, instant rešenje, koje se brzo i lako primenjuje....

Taj lakši put je, naravno, sakriven iza cele ove ideologije o sportu i humanosti, a najmanje se radi o sportu i još manje je humanosti i na kraju, najmanje o deci...

Za svojih 5 godina aktivnog rada u sportu videla sam razne devijantne i uvrnute ličnosti koji rade sa decom. Videla sam pedofile, lopove i prevarante... Videla sam kako uče decu lošim navikama, kako ih vaspitavaju da postanu loši ljudi, da odobravaju laž, prevaru, podmetanje i nemoral... I sve to pod izgovorom uspeha i rezultata i naravno lične materijalne koristi. To sve postoji, nemojmo se zavarvati, i sve je to u našem okruženju. Ne dešava se to samo u tamo nekoj Americi...

Nedavno sam sa svojim prijateljima otvorila jednu bitnu temu koja je užasno širi u današnjem društvu i spomenuću je baš u ovom blogu s obzirom da vodim ženski klub i da se ovde radi o ženskoj populaciji, a to je da se prostitucija danas javlja u drugačijem obliku i da se nalazi i jača u svim segmentima društva, pa i u sportu. Osvrnite se malo oko sebe i pogledajte... pogledajte sve te rijaiti programe na televiziji... Zar sve te devojke i devojčice ne srećemo na svakom koraku? Zar sve te bolesnike ne vidimo u samo jednoj šetnji ulicom? Nisu li tim devojčicama idoli upravo zvezde tih programa ili neke pevaljke ili starlete,a dečacima mangupi koji znaju da brzo dođu do love?

I dokle smo došli?

Došli smo do toga da ne želim mnogo da pričam o njima. Da nisu predmet mojih interesovanja jer je to problem ovog društva, a ne moj lični. Ono što ja mogu da učinim je da u svom okruženju i svom mikrosvetu ću učiniti sve da sprečim da se taj virus širi u mom klubu. Da nastavim da radim u sportu i da me vode isti motivi kao i prvog dana, a to je da iz našeg kluba izrastaju samostalne, samosvesne, hrabre, zdrave, lepe i pametne devojke. Da ćemo prema svakoj od njih da se odnosimo kao da je budući šampionkama i herojima nacije, a da ćemo svaku vrstu devijacije koja se pojavi i pokuša da nas ugrozi sprečavati da raste i da se širi. Kako stvari stoje, saveznika u ovoj misiji je malo. Uzora, idola i šampiona još manje. Ali ja ipak imam jednu dobru vest za vas: moguće je!

I zato, neka nam Novak Đoković traje što duže, jer on nam je jedina paradigma koju danas imamo, drugih idola koje bi mogli da navodimo kao primer deci nemamo, neka Ivana Španović istraje u svojim uspesima i neka Sale Đorđević napravi magiju sa košarkaškom reprezentacijom i navijajmo da se rukometne reprezentacije probude, jer to je, ipak, sport u kojem radimo... I neka nas obraduju neki novi mladi heroji i šampioni...

Najviše od svega želim da buduće generacije dobiju priliku da osete moć, energiju i entuzijazam pobednika uz neku svoju melodiju ispred skupštine u Beogradu, a do tada ćemo, bar nekako, pokušati da im objasnimo kako i zašto i koliko to zatreperi srce kada čujemo Igra rock and roll cela Jugoslavija...